Moj život nije jednostavan i nije lak. Morala sam rano da odrastem da ne bih poludela. Počela sam da pronalazim lepotu u svetu oko sebe, muzici, filmovima, umetnosti, gde sam pronašla magični svet bez bola i patnje. Kada osoba dođe kod mene na snimanje pokazujem mu dušu na fotografijama i podsećam ga na ljubavi prema sebi. Fotografija je terapija kroz koju možete pogledati sebe spolja, razumeti ko ste, i otkrite svoju unutrašnju lepotu. U užurbanosti života uvek živimo za nekoga drugog, našu decu, partnera, saradnike, za bilo koga, samo ne za sebe. Ne bojim se teških puteva, jer se sa njima otvaraju najlepši pogledi.